Štreberi trče trail

Oporavak nakon trke je podjednako bitan kao i tapering pre trke. Istra je svakako završena bez poteškoća, ali to nikako ne znači da se u telu nije nakupilo umora. Beogradski maraton na kome trčim za BELhospice tek predstoji, ovaj put sam u tradicionalnoj ulozi pejsera na polumaratonu i dve nedelje koje su do njega predstavljaju savršenu priliku da se opustim, kako bih se pripremio za ultramaratone koje mi sleduju posle njega (a broj prijavljenih trka raste eksponencijalno).
Nakon optrčavanja stepenica na Kalemegdanu sa Marijom sa kojom se pripremam za štafetu na Lužničkom megdanu i obilaska beogradskih mostova sa Biljom, u susret Beogradskom maratonu ekipa #avalasubotom se u subotu uputila na još jedan trail, ovoga puta u Bešnjaju na drugo kolo Srpske treking lige.

000.jpg
dominacija#avalasubotom

Prvobitno je svega nas četvoro trebalo da ide, ali posle par nagovaranja, predomišljanja i pregovaranja iz Beograda su krenula dva automobila.

Na Treking ligi je uvek za svakog po nešto, to jest ima uvek tri staze za trčanje – mala, srednja i velika. Lepa stvar je što se u sred trke možete odlučiti na koju stazu želite da idete. U ovom slučaju to je bilo vrlo korisno pošto većina nas nije mogla da odluči koju stazu da trči. To se pogotovo odnosilo na Bilju sa kojom sam se dogovorio da trčim da ne bude sama na stazi, a koja se na putu do Bešnjaje predomislila nekih 27 puta i time potvrdila sve one priče o ženskom predomišljanju 😛

VIRB Picture
#avalasubotom pred trku

Vedro nebo i zelenilo koje nas je dočekalo, obećavalo je lep i moža malo topliji dan, svakako dobar preduslov za lepo trčanje kroz prirodu.
Okupili smo se na obližnjem brdašcetu, stali iza linije, čekali start. Počelo je odbrojavanje. 3, 2, 1, jurnuli smo napred. U vrlo usku stazu. A onda je gomila njih koja je jurnula, odlučila da hoda i iskreno, to je bilo baš iritantno, jer je zaobilaženje svih njih iziskivalo dodatni napor i frustraciju, kako bih stigao Bilju koja se probila napred. A kad treba da stigneš nekog ko je brži od tebe to iziskuje još više napora.
Ali nekako sam se probio, talasasta staza je konačno krenula nadole, dobra stvar za mene, ne zato što je nadole, nego što Bilja to trči sporije i opreznije te sam uspeo da je stignem.
VIRB Picture
Neću nešto posebno opisivati prirodu, mislim da slika iznad sasvim dovoljno govori o nepreglednim zelenim brdima i šumama koje se prostiru kroz kraj.
Protrčali smo kroz prvu kontrolnu tačku idok su mi lupili pečat Bilja je opet napravila distancu te je bilo, stiži je Jovo nanovo. Ako ništa drugo, bar sam uspeo da je slikam u akciji. Usput smo se i dogovorili da je mala staza sasvim ok i da nema potrebe da forsiramo ništa preko toga.
Inače, nisam uopšte planirao da trčim ovu trku jako, ali tempo je bio neumoljiv, a ja sam imao dosta nakupljenog umora, što od Istre, što od nekih životnih situacija, nije se stajalo ni da okinem par potencijalno lepih fotografija, ali, obećanje je obećanje i tako da sam pratio Biljin ritam kako god sam mogao. Sa jedne strane mi je to bilo iritantno u početku, pogotovo sa probijanjem kroz šetače, a onda kako su kilometri odmicali počelo je da prija taj nedostatak pauze. Okidao sam fotografije u trku, i čak iako je dosta propalo, napravio sam dovoljno lepih uspomena. Uosalom, dugovao sam joj da se jednom prilagodim njoj, sa obzirom koliko puta je tokom treninga ona usporavala zbog mene i trčala kilometraže i staze koje sam ja planirao. Bio je red da se potrudim zbog svega toga.
VIRB Picture
Do sledeće kontrolne tačke sam se skroz opustio, ušao u ritam i bio sam svoj na svome. Ušao sam u neku vrstu trkačkog zena, ćaskali smo kao da smo u šetnji a ne na trci – ukratko, bilo je super. U par navrata sam ponovo ostio miris meda sa Homolja, imali smo jedno stajanje da bih fotografisao konje u daljini (Bilja je napravila ustupak zbog moje ljubavi prema konjima i jahanju), pored nas je u zelenišu potrčao zec, krošnje su se preklapale iznad naših glava i pravile tunele prošarane tankim sunčevim zracima – sav umo i frustracija kao rukom odnešeni.
VIRB Picture
Izbili smo i do zadnje kontrolne tačke, odakle je išao spust ka cilju. Upozorili su nas da ima dosta korenja i kamenja i posle par saplitanja smo odlučili da trku privedemo kraju maksimalno oprezno sa obzirom da nas oboje čeka Beogradski maraton za par dana. Prošušnjali smo kroz lisnatu stazu lagano i prateći miris pasulja koji se kuvao na cilju dotrčali do šatora da registruju da smo kompletirali malu stazu.
17880388_2283187865240559_5534865374984900201_o
Bilja je stigla kao druga devojčica, ja kao sedmi dečak, ostalo je još samo da se dobro isteglimo, sunčamo se i sačekamo ostale drugare koji su trčali na srednjoj i velikoj stazi. Jedan po jedan članovi #avalasubotom pistizali su na cilj i završavali trku. Do momenta kad su se oblaci zasiveli i kiša se prostrla po kraju, mi smo već bili na putu kući…
Suma sumarum: do sada sam uvek odvajao dosta vremena na trci za fotografisanje što je često prouzrokovalo da sam na stazi duže nego što realno treba da budem. Na kraju je bio fin oseća završiti trku na drugačiji način tj. uložiti malo veči napor. Mislim da ću ubuduće češće raditi tako, pogotovo jer se nasumično okidanje fotografija pokazalo kao skroz ok. I dalje će postojati mesta gde ću zastati i upitjati prirodu u kojoj sam se našao, ali verujem da će to biti ređe i da ću naučiti da je upijam kroz samu činjenicu da trčim nesputan i slobodan po prelepim mestima. A trail trke mi tek predstoje.
Naravno, pre toga je BG maraton gde sam pacemaker na dva sata. Ako je vaš cilj to vreme, pridružite mi se.
#buditu za #belhospice

Advertisements

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s