Trka u mirisu meda

Ovo je priča koja počinje poprilično tužno. Dve nedelje pred odlazak na Istru je period koji sam odredio sebi za takozvani tapering, to jest period kad lagano spuštam aktivnost i dajem organizmu vremena da se oporavi i asimilira sve ono što je razvio kroz treninge. A onda na treningu #avalasubotom dolazi predlog da se za 1. April ide na Homoljski maraton. Lep krajolik, planina, priroda, svi hoće da idu – a ja? Ja ne mogu sebi da priuštim da se nedelju dana pred Istru zamaram na toliko dugoj stazi. Da puknem od muke.
Pada mi na pamet da idem kao logistička podrška, da napravim klopu koja će dočekati ostale na kraju trke. Onda na to dodajem ideju da krenem sa njima par kilometara pa da se vratim na start i da se onda posvetim gurmanlucima…ali poznajem sebe previše dobro – ako krenem sa njima, nema šanse da ću dopustiti sebi da se vratim.
Setno gledam najavu na internetu kad na dnu stranice nailazim na tekst…„Ko ne želi da trči celu trasu može da trči kraću varijantu trke…“
I to je to! Sreća, radost! Javljam ostalima da idem i u utorak se organizujemo na treningu na stepenicama.
Krećemo rano ujutro kako bi stigli u Vitanovce i prijavili se na vreme. Veče pre sam mislio da ću jedini trčati kraću stazu, ali ispostavlja se da i Nedeljko planira da ide tih 16 kilometara, a onda i Marija odustaje od trke na 35 km zbog problema sa stomakom, ali uspevamo da je nagovorimo da ipak krene sa nama i ide na manju stazu.
I tako je formiran trojac za kraću stazu. Inače, vrlo je interesantno da je u pitanju ista ekipa koja se odmetnula u Kopaoničke divljine da traži Jadovnički vodopad.
Dogovor je da se ne forsiramo, nego da trčkaramo i uživamo.
Trka malo kasni u startu, ali konačno krećemo.
Nakon nekih 200 metara čeka nas prvi uspon, i to poprilično solidan, staza je pokrivena gomilom opalog lišća, stopalo blago propada i čini se da idemo po oblacima hodajući po oblacima. Da li je slučajnost to što idem sa dvoje ljudi koji stoje iza sajta Oblakove perle?
VIRB PictureNakon prvobitnog uspona staza talasa, idemo malo uzbrdo, pa nizbrdo, Marija i ja držimo ritam ali tu Nedeljko počinje malo da nam zaostaje. Dovikuje nam da nastavimo naš tempo, ali ja to vidim kao dobru priliku da trčim u svom tempu, a potom da fotografišem naokolo dok ga sačekamo. I to sasvim fino funkcioniše. Evo i nekih fotografija nastalih tada:

Ono što je još lepše pri tom je miris koji počinje lagano da se prostire stazom kojom trčimo, a koji se širi procvetalim planinama. Miris čuvenog Homoljskog meda. Zaista je teško preneti taj osećaj na reči u blou. Sreća, opuštenost, užitak, osmeh na mom licu. Već u prvoj četvrtini trke znam da je predamnom jedan savršen dan.
Nastavljamo da trčimo, dolazimo do jednog poprilično dugačkog spusta da bi nas potom dočekao uspon na kontrolnu taču. Ovo je možda bio i jedni naporniji deo staze gde bih mogao da istestiram u kakvoj formi odlazim na Istru, no penjanje mi nije palo naročito teško, što je, valjda, dobar znak. A na kontrolnoj tački čeka nas predivan vidik. Ko god da je smišljao stazu, tačno je znao gde da postavi mesta za čekiranje, da malo zaustavi ljude u pokretu i pokaže im na kakvom su se divnom mestu zatekli.

VIRB Picture
Na kontrolnoj tački

Nekoliko selfija kasnije Marija i ja krećemo da se spuštamo nadole i ka narednoj kontrolnoj tački, Nedeljko pristiže gore i onda sledi deo trke u kome sam ja najviše uživao. Trčimo kroz šumu, sve je zeleno i zlatno žuto, sunčevi zraci seku krošnje, a kroz stabla se naziru udaljeni vrhovi. Noge su mi nikad lakše, trčim, a ne osećam da se izlažem bilo kakvom naporu – toliko uživam.17634653_10212421317316896_3685788070880847322_nVIRB PictureVIRB Picture

Čekiramo se i na sledećoj kontrolnoj tački pa nakon jednog vrlo strmog spusta nastavljamo dalje. Od Nedeljka u tom momentu ni traga ni glasa, kasnije će se ispostaviti da se u tom momentu malo izgubio pa je baš zaostao za nama. Izbijamo na deo koji je ravan ali poprilično kamenit. Iz predostrožnosti ovaj deo ne trčim već prelazim brzim hodom – ne želim da rizikujem da izvrnem zglob tako blizu Istre, ali ubrzo se završava i taj deo staze i počinjemo da trčkaramo kraj potoka. Ništa lepše od žubora vode u prirodi!
No, kad tu vodu u određenom momentu treba da pređeš, tu nastaje problem.Barem je tako bilo Mariji, pa sam na krau zavrnuo nogavice, zagazio u lađanu vodicu i preneo je preko, pretvorivši moje goretex patike, u goretex patike sa vodenim đonom, sa obzirom da su zadržale unutar sebe svu vodu koja je ušla sa gornje strane.
VIRB PicturePostoji ona stara trkačka – ako na trail stazi nisi barem jednom pokvasio čarape, kao da nisi ni trčao trail! Nakon uspešnog čekiranja ove stavke nastavljamo dalje, mada je osećaj u patici čudan. No, sad je ostalo još svega par kilometara do kraja. Ubrzo dolazimo do prvih naznaka civilizacije, srećemo ljude, prolazimo pored divnih šumskih vikendica i izbijamo nazad u Vitanovce.
A na cilju nema nikog. Stigli smo prvi! Nedeljko nam se ubrzo pridružuje, stiže kao drugi. Naravno, ono što sam od početka sumnjao se pokazuje se tačnim – celo vreme me je puštao 🙂 E, Nedeljko, Nedeljko…

17629776_1400257903371796_4094141025369472494_n
Na cilju!

Ostaje nam još samo da sačekamo drugare sa trke na 35 kilometara. Lagano pristižu na cilj, Bojan, Đole i Aleksandar, Marina je prva u ženskoj konkurenciji, a za njom je i ostatak ekipe #avalasubotom. Svi uspešno završavaju trku, u tom momentu po poprilično nezgodnim uslovima sa obzirom da je sunce krenulo ozbiljno da prži.
Na kraju, da rezimiram. Presrećan sam što sam ipak otišao na ovu trku, staza na kojoj sam trčao je bila pravi pogodak – mogao sam da se opustim, a opet, malo i istestirami i napravim finu dužinu u nogama. Sjajno društvo tokom trke je mnogostruko doprinelu utisku tog dana, prvo mesto je svakako dobar podstrek na Istru, mada je još lepše od toga što se na diplomi našlo ime ekipe koja je mnogo značila tokom ovih priprema.

17757410_1400257880038465_2640913988195312472_n.jpg
I ovo je zadnji blog pred put.
Moja sledeće stanica je Istra i očekujte sledeći članak odatle.
A dotle #buditu za #belhospice

Advertisements

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s