Kopaonik Sky Trail and beyond II deo

U prošlom članku sam vam opisao kako je izgledala trka, no, kako smo svi ostali na Kopaoniku do nedelje imao sam skoro čitava dva dana pred sobom, i nameravao sam da ih iskoristim maksimalno. Svi moji odlasci van Beograda su vrlo aktivni, i bez obzira na to što sam bio na trci pre par sati, to me nije sprečilo da nastavim dalje. Poneo sam dovoljno opreme za još jedno trčanje, a sa obzirom da sam bio na trail trci, imao sam i sve što je potrebno da se odmetnem u prirodu Kopaonika.
Dosta učesnika je odlučilo da se posle trke odmah vrati kućama, pa sam bio pomalo razočaran što niko nije hteo da u subotu da krene do vodopada Jelovarnik. Par njih je to planiralo da uradi sutra, ali mene je uhvatio neizdrž da odem tamo. Da uopšte postoji vodopad na Kopaoniku, inače nisam znao (dakle ocena manje iz geografije, Dragane) i njegovo postojanje mi je otkrila knjiga kućnog reda hotela koja se nalazila u sobi. Na recepciji sam dobio uputstva kuda treba da idem dok ne dođem do delova sa znakovima, te sam spakovao pitaje u ranac i zaputio se tamo. No, na delu gde je trebalo da bude znakova, bio je samo put koji se račva.
Pogađate, krenuo sam pogrešnim račvanjem 🙂
Posle par kilometara sam shvatio da verovatno idem pogrešnim pravcem, ali to me nije sprečilo da napravim dobru kilometražu uzbrdo, uspit naiđem na izvorište male rečice i da izbijem na neki vrh, gde sam u slast pojeo užinu. To što sam išao sam mi nije smetalo. Pustio sam čula da lutaju, da prate lišće koje se kotrlja niz padinu, da u daljini osluškuju žubor vode i pucketanje drveća, da prate let senica i upijaju boje planinskog cveća.IMG_20170304_144531.jpgVIRB0568.JPGImage may contain: 1 person, tree, sky, outdoor and nature

Sledeći dan je otpočeo ranim ustajanjem i trčanjem. Imao sam dogovor sa Marijom da svako krene iz svog smeštaja, da se nađemo kod starta trke pa da odatle zajedno trčimo, ali je ona imala susret sa psom koji ju je pojurio te je došlo da mimoilaženja. U svakom slučaju, istrčao sam 7 kilometara uzbrdo, vratio se u hotel i posle bogatog doručka (koji je uključivao fantastičan domaći sok od kupina), Miloš, Marija, Nedeljko, Viktor, Dimitris i ja krenusmo ka vodopadu (ovaj put smo se dobro raspitali). Napisao sam nedavno na blogu da je jedno od najvećih blaga trčanja veze koje ostvariš sa ljudima. Upravo zbog toga mi je bilo jako drago što sam u subotu promašio put, jer nisam dobro poznavao sve ljude u ekipi, a dvanaest kilometara pešačenja je dobar način da razmenite priče i iskustva, a i da se usput dobro zabavite (ko nije pokušao da se taguje u Čelićima i napravi live facebook feed dok jede šrafove na žaru, ne zna šta je propustio…). Vodopad neću posebno opisivati, slike sve govore. Imali smo i tu sreću da u povratku vidimo sivog sokola (Falco peregrinus) u letu (isprva sam mislio da je orao, bio je poprilično visoko, ali poređenje silueta na internetu ipak je pokazalo da sam pogrešio).

Image may contain: tree, plant, outdoor, nature and waterImage may contain: outdoor, nature and waterImage may contain: 3 people, people standing, outdoor, water and natureU Beograd sam se vratio sa četrdesetak kilometara Kopaonika pod nogama i verovatno preko 2000m uspona. Nije sve pretrčano, ali svakako je dobar trening i lepa nadogradnja za Istru spojena sa vrhunskim uživanjem i druženjem sa prirodom. Ima li lepšeg načina za provesti vikend…? 🙂

Advertisements

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s