Kad šteberi trče

Neke stvari se baš fino poklope. U prošlom blogu sam pisao o treningu dužine i dva dana kasnije evo lepe priče sa jednog od njih.
Pomenuo sam da ove treninge uglavnom trčim sam, ali za ovaj sam imao društvo. Od nas koji se okupljamo na Avali nekolicina je prozvano štreberskim odeljejem. To zapravo i nije neka prednost. Jeste, duže smo u trčanju, pa završimo zadati trening malo pre, ali zato nas Marina „nagradi“ dodatnim vežbama dok čekamo ostale. Kaže, mora, da ne nazebemo.
U svakom slučaju, u tom štreberskom odeljenju je i Biljana. Mislim da smo se ispovezivali preko facebook-a, onda smo se prošlog leta mimotrčavali na Zemunskom Keju, i na kraju, završismo na Avali. Kao dodatni kul faktor, ona je iz Zrenjanina, kao i ja. U suštini, ja nisam nešto vezan za Zrenjanin, ne nosim previše lepih uspomena odatle, ali ipak je nekako lepo kad srećeš ljude iz svog rodnog grada.
Zajedno smo dočekivali Novu godinu trčeći na Avali, i tada je kroz neku usputnu šalu pao dogovor – da u toku ove nedelje istrčimo zajedno 30 kilometara. Sitnica.

VIRB Picture
Ovo je Bilja. Nemam bolju fotku jer je brza, pa joj uvek gledam u leđa 🙂

Da se razumemo. Ja sam ok trkač, ali Bilja je baš brza. Što je duža distanca, ona sve bolje trči. Kad pominje svoje vreme na maratonu, ja se povučem u ćošak i pokrijem svojim zečjim ušima. I zato mi, iskreno, i nije bilo sve jedno da trčim sa njom. Za mene nema gore situacije nego da me čeka neko ko može da trči brže od mene. Naravno, nisam joj to tad rekao. Odlučio sam da stitsnem zube i da ispratim koji god tempo nametne, pa makar morali da šutnu moje nemoćno telo u obližnji jendek.
Valjda sam zbog takvih stvari štreber.
Kao dodatno iznenađenje, vremenski uslovi su odlučili da nas počaste sa temperaturom u minusu, poledicom, snegom i jakim vetrom na planiranoj ruti.
Našli smo se nakon što sam završio sa poslom, na brzinu ostavili stvari u radnji Run’n’More i istrčali napolje. Put nas je vodio preko Kalemegdana do 25. maja, ka Brankovom mostu i gradilišnoj zoni iza njega. To je činilo prvih 7 kilometara našeg puta. Sa obzirom da smo još bili sveži i da smo se tek zagrejavali, da je vetar samo povremeno udarao, a staza bila relativno čista, ovde smo najviše ćaskali i očas posla smo se našli kod Gazele i nastavili dalje prema Adi.
Ako prolazite ovuda noću, obavezno obratite pažnju na zaleđenu vodu reke kod mosta na Adi. Svetla sa mosta čine prizor zaista magičnim.
A staza na Adi je bila poprilično katastrofalna. Sneg je bio utaban, led uglačan. Sećam se da je Bilja par puta komentarisala nešto o padanju i pogibiji, ali ja sam toliko bio skoncentrisan da se izborim sa vetrom i da ne proklizam, da sam ćutao i trčao. A onda je sledilo i par pitanja: A gde toliko juriš?
Kako jurim, mislio sam u sebi, vučem se po ovom ledu kao puž, još ako krene Bilja da ubrzava, gotovo je samnom. A onda sam pogledao posle završenog kruga na garmin.
Pa dobro, možda i jesam malo jurio.
Nastavili smo još malo napred lakšim tempo, prema pilonu mosta na Adi, a onda obrnuli nazad ka kružnom toku. Tamo nas je dočekala ukrašena jelka tako da smo se kao dva derleta uvatili za ruke i trčali oko nje vičići: Viiiii!
Sa strane gledano, možda smo izgledali kao dva ludaka, ali uvek treba uvesti malo zabave u trčanje i treninge. To je ono zbog čega se pamte i što ih na kraju učini lepim.
Inače, ono što me je iznenadilo i obradovalo je to što smo na Adi sreli još trkača, koji su hrebro gazili svoje kilometre kroz mrak i hladnoću.
Put nas je dalje vodio preko mosta na Adi. Ideja je bila da ga pretrčimo, vratimo se i nastavimo nazad ka 25. maju, gde bi otprilike i bio 30. kilometar. No, na mostu je vetar duvao tako jako da su nam se na polovini pogledi sreli i sve je bilo jasno – okret i nazad pre nego što se smrznemo ili nedaj bože završimo preko ograde. Tu je bio i famozni 21. kilometar, od milošte polutka (prolazno vreme 1:47, ako sam dobro upamtio).
Usledio je povratak nazad. Do Brankovog mesta smo uhvatili neki fin tempo, niti slab, niti jak, ja sam trčao iza Bilje zbog poledice na stazi, i upao sam u nekakav zen, skoro pa da sam spavao na stazi dok su noge radile svoj posao.
A od Brankovog mosta – katastrofa broj 2.
Generalno, u povratku je duvao vetar, sad nam je već bilo hladno, temperatura je dodatno pala, počeo sam da gubim osećaj u nogama zbog hladnoće, nije bilo nimalo lako. Ali šta je tu je – ipak je ostalo još samo 3 kilometra.
Da sam bio sam, možda bih i stao, ali kao što sam već napisao, ne želim da me neko čeka kad trčim u društvu. Bilja je uspevala da drži tempo, ja sam malo usporio i držao se na nekih 200-300 metara iza nje kako bih se malo svađao sa sobom. Nerviralo me je to što sam trčao solidno, a onda naglo pao, raspravljao sam se sa vetrom i psovao ga što stalno mora da mi duva u lice, kao da ne zna ni jedan drugi pravac. U jednom momentu, Bilja je usporila da me sačeka, ali to nije dolazio u obzir, pa sam sa svojim najMarina glasom viknuo: Trči Biljo!
Nešto malo pre 29. kilometra meni su se noge oslobodile pa smo se ponovo trčali rame uz rame, polagance. Valjda nam je oboma laknulo pošto smo se tad uputili sa keja ka gradu, a onda je garmin odzvonio i 30ti kilometar.
„Jel kraj?“ pitala je Bilja.
„Kraj.“
„Bravo za nas!“
I dva nasmejana trkača.
img_20170105_200234Lično, meni je ovo bio sjajan trening. Da, bilo je par teških momenata na kraju, vremenski uslovi nam baš nisu išli na ruku, ali sa druge strane je bilo baš opušteno trčanje, sa sasvim dovoljno priče, ali i sasvim dovoljno prostora za introspekciju. LToliko smo lako upali u korak da bi mogli da se prijavimo za disciplinu sinhronizovanog trčanja, a moja frka da neću moći da ispratim Biljanin tempo je svakako bila neosnovana. Malo više vere u sebe sledeći put. Ipak sam jedan od štrebera 🙂

Advertisements

1 thought on “Kad šteberi trče”

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s