Godine

out-sick1Slagao bih ako bi rekao da ne osećam svoje godine. Ne u smislu da me opterećuju da rezimiram svoj dosadašnji život, svodim račune, pravim novogodišnje rezolucije, da žalim za propuštenim prilikama i greškama koje sam napravio. Osećam ih fizički. Kad se brže umaram na treningu, kad moram da jače zapnem da bih istrčao nešto što je bila rutina, u vremenu koje mi je potrebno da se oporavim od povrede  (a uvek ima neka) ili da preležim bolest.
U suštini sam inadžija po pitanju treninga. Trčanje se odavno stopilo samnom, postalo nešto što me definiše, što me pokreće da prevaziđem sebe i budem bolji nego što jesam. Često trčim kad me nešto boli, ne dopuštam da me bolest veže za krevet već izađem napolje i grizem.Znam da to nije pametno, da bih možda i bolje trčao da se više odmaram, ali takav sam.

Prošle nedelje sam bio bolestan. I nisam trčao, niti trenirao (ako izuzmemo istezanje), već sam se primirio.

cf38686c438f3f231ff56b4c6e9a2a91Da se razumemo, da se spremam za bilo koju drugu trku, bio bih napolju i gazio kilometre. Ali Istra je nešto čemi sam se posvetio za BELhospice, i ne samo ja, već i svi ljudi koji s odlučili da kupe kilometre na njoj i da dele ovaj blog na svojim stranicama. I zato ću da ispoštujem pravila, da dopustim telu da se malo više odmara, da podsetim sebe po koji put –Hej! Berba ’78. Nije to baš malo… – da kada u aprilu stanem na stazu, budem spreman i zdrav kako bih bio siguran da ću završiti to putovanje na najbolji mogući način.
A posle toga me čekaju Stara Planina, Dolomiti i druge trke. A to će biti već druga priča…

Naravno, čim sam ozdravio, vratio sam se stazi i to se poklopilo sa Novogodišnjom trkom na Koštnjaku. 11.5km trail staze sa nekih 150m uspona, bilo je idealno za povratak i da još malo očistim pluća. To je bila i prilika da cela ekipa sa Avale proveri koliko je napredovala tako da smo se svi okupili tamo. Neću vam opisivati tok trke, reći ću samo da je prelepo trčati po snežnim stazame Košutnjaka i podeliću sa vama jedno anegdotu sa kraja trke.
15626057_10155055276209349_8719799729713114615_o.jpgNa nekom desetom kilometru,  na poslednjem velikom usponu, ugledao sam Marinu na kontrolnoj tački. Sa obzirom da sam tek ozdravio i da sam bio zadovoljan kako sam istrčao trku do tad, nije bilo potrebe da se silim i odlučio sam da usporim malo kako bi me stigla, pa da zajedno prođemo kroz cilj. I onda taman kada smo uhvatili korak Marina reče: „Trči Zeko!“. Htedoh da joj objasnim šta mi je bila ideja i taman sam otvorio usta kad je tako silnički i zastrašujuće viknula još jednom „TRČI ZEKO!“, da sam poverovao da će se smrtno na mene naljutiti ako ne budem dao svoj maksimum u zadnjih par stotina trke, polomiti mi obe noge i šutnuti u neki jendek da me pojedu mrmoti (i onda propada i cela BELhospice akcija), da sam poleteo kao da mi je neko nabio 10000 petardi u zadnjicu, prestigao par trkača, izbegao sudar sa stablom i prošao kroz cilj.
I sad se iskreno nadam da ću preživeti doček Nove godine pošto on uključuje trening kod Marine na Avali…

Advertisements

1 thought on “Godine”

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s